ПРЕДСТАВЉЕНИ КУСТОСКИ ТИМОВИ 60. ОКТОБАРСКОГ САЛОНА
Ана Кнежевић и Емилиа Епштајн, кустоскиње МАУ, део су једног од три одабрана међународна тима
У петак, 15. децембра, у Галерији АРТГЕТ Културног центра Београда одржана је конференција за медије на којој је најављен 60. Октобарски салон. Наредно, јубиларно издање Октобарског салона одржаће се од 20. октобра до 1. децембра 2024. године у организацији Културног центра Београда, а реализоваће га три међународна кустоска тима. Уз више београдских локација, један од изложбених простора биће и Музеј афричке уметности.
Конференција за штампу поводом 60. Октобарског салона
(Фото: Тања Дробњак)
Три различите концепције требало би да кроз изложбу и програм одговоре како и до које мере савремена уметност настоји да рефлектује и одговори на различите изазове и проблеме доба у којем живимо, али и шта заузврат њене унутрашње кризе говоре о нама и нашем положају у савремености? Шта ће донети дијалог између кустоских тимова и како различите концепције могу да коегзистирају?
На конференцији су говорили Зорана Ђаковић Минити, помоћница директора за програм Културног центра Београда, Вук Видор, председник Одбора Октобарског салона, као и чланови три међународна кустоска тима: Лоренцо Балби, директор Музеја модерне уметности у Болоњи – MAMbo, у сарадњи са Добрилом Денегри, историчарком уметности и кустоскињом; Матју Лелиевр, кустос у Музеју савремене уметности у Лиону, у сарадњи са Мајом Коларић, директорком Музеја савремене уметности у Београду, и Лина Џуверовић, професорка на Уметничкој школи Челси (Chelsea College of Art) Универзитета у Лондону, у сарадњи са Емилијом Епштајн и Аном Кнежевић, кустоскињама у Музеју афричке уметности у Београду.
Вук Видор, Зорана Ђаковић Минити и Љиљана Илић
Кустоске изјаве
Лина Џуверовић, Ана Кнежевић и Емилиа Епштајн: Нада је дисциплина
Нада није само осећај. Нада је акција, заснована на претпоставци да потенцијал за трансформацију и промену увек постоји. Ослањајући се на слоган активисткиње Марјам Кабе „Нада је дисциплина“, као и на наслеђе и друштвене вредности Покрета несврстаних, сарађиваћемо са уметницима, удружењима и грасрутс иницијативама унутар и изван сфере културе, како бисмо уметност представиле као везивно ткиво у неговању солидарности и узајамне подршке. Уметници и колективи ће користити своје процесе рада, могућности излагања и дискурзивних програма да би истражили потенцијале суптилних микрополитичких уметничких чинова као механизама суочавања са тренутним експлоататорским и корпоративним преузимањима живота, репресивним и шкодљивим политичким тенденцијама и еколошким проблемима. Значајан аспект пројекта представља његов темпо, који ће бити успостављен тако да се опире тенденцијама хиперпродуктивности, убрзања и растезања које налажу формати великих изложби. За дизајн пројекта задужена је Рафаела Дражић.
Ана Кнежевић, Емилиа Епштајн и Лина Џуверовић
Лоренцо Балби и Добрила Денегри: Траг
Шта може једна изложба да учини како би подстакла размишљање о раду уметника, њиховој будућности и начину да се створи заједница привржености? Има ли било чега значајног што савремена уметничка бијенала остављају за собом локалној заједници? Овај концепт заснива се на жељи да се креира могући нови модел за наредно издање Октобарског салона, где ће „траг“ остати да живи и функционише чак и након два месеца, колико изложба званично траје. Провокација на којој се заснива овај концепт јесте да се заједничким снагама потврде и освоје простори за уметност и да се они стави на располагање уметницима и локалној београдској заједници.
Лоренцо Балби и Добрила Денегри
(Фото: Тања Дробњак)
Матју Лелиевр и Маја Коларић: Естетика сусрета
Концепт ће истраживати широк дијапазон тема и активности, уз ангажовање неколико парова уметника који се можда ни не познају, али ће захваљујући Октобарском салону бити позвани да своје уметничке праксе ставе у међусобни дијалог како би се створили нови простори и нове визије за уметност. Поред излагања радова, оформиће се и форум за сусрете и дискусију, која ће укључити што већи број актера, у физичком простору, где ће публика и професионалци истраживати изложбене просторе у Београду, али и на интернету, како би се допрло до што шире публике.
Маја Коларић и Матју Лелиевр





















