Mesec afroameričke istorije

Месец афроамеричке историје

Почев од 1976. године у САД се сваке године у фебруару званично одржава Месец афроамеричке историје посвећен историјском наслеђу и културним постигнућима Афроамериканаца. Музеј афричке уметности ове године обележава Месец афроамеричке историје учешћем у оквиру два културна програма: предавања у сарадњи са Америчком амбасадом, и трибине у организацији Куће легата из Београда.

Предавање

Фризуром до слободе - настанак и опстанак афро кугле

Говори: Ивана Војт, кустоскиња Музеја афричке уметности у Београду

Амерички кутак у Новом Саду, 23. фебруар у 18 h

Амерички кутак у Крагујевцу, 26. фебруар у 17 h

Амерички кутак у Нишу, 27. фебруар у 18 h

Амерички кутак у Београду, 29. фебруар у 18 h

„Фатумата“ (детаљ), фото: Катарина Радовић (©МАУ)

Узаврела политичка ситуација у Сједињеним Америчким Државама шездесетих година прошлог века изнедрила је редефинисање преовлађујућих стандарда лепоте код афроамеричког становништва. Исправљену, углачану косу, која се до тада сматрала пристојном, замениле су слободно пуштене коврџе обликоване у афро куглу. Ова фризура је постал симбол борбе Афроамериканаца за природност сопственог тела, за лепоту која је деценијама поништавана заједно са њиховим интегритетом и идентитетом.

Носећи афро куглу, Афромериканци су јачали свој понос узвикујући „Црно је лепо!“, тиме пркосећи устаљеним социјалним конструктима лепоте. Многе познате личности, као што су Анђела Дејвис, Мириам Макеба, Џими Хендрикс, Нина Симон и други, подржале су ову промену у америчком друштву носећи афро фризуру, која је доживела велику популарност не само међу афроамеричком већ и међу широм популацијом. Нагло је скочила производња препарата и прибора за обликовање косе. Слободно носећи своју фризуру Афроамериканци су се смешили са постера рекламирајући производе познатих брендова. Стилови шишања косе се већ средином седамдесетих година мењају и афро кугла пада у заборав, да би на прелазу векова ова фризура доживела своју ревитализацију и поновни успон.

И док популарност афро кугле међу становништвом Америке периодично расте и опада, један лик је носи непрекидно – кловн белог лица.

Улаз на предавања је слободан, али је у неким градовима обавезно пријављивање путем онлајн формулара. Више информација и пријавне формуларе потражите овде.

Предавање „Фризуром до слободе - настанак и опстанак афро кугле" се организује у сарадњи са Амбасадом САД у Београду у оквиру обележавања Месеца афроамеричке историје.

Трибина

Буђење Африке

Учесници:
др Милан Марковић, филолог, преводилац;
Александра Продановић Бојовић, етнолог-антрополог,
виши кустос Музеја афричке уметности

Модератор:
Милош Зарић, етнолог-антрополог, кустос Куће легата

Легат Петра Лубарде (Иличићева 1, Београд), 28.фебруар у 18 h

Петар Лубарда, „Буђење Африке“ (1956-1959)
(Фото: Музеј Југославије)

У оквиру циклуса „Ангажована визуелна култура” који се одржава у организацији Куће Легата у простору Легата Петра Лубарде, пета по реду трибина чији наслов „Буђење Африке” реферише на истоимену слику Петра Лубарде, посвећена је Месецу афроамеричке историје. Кроз укрштање елемената афричког културног наслеђа с америчким окружењем, афроамеричка култура формира комплексан и разнолик скуп културних израза који значајно утичу на америчко друштво, обухватајући подручја попут музике, плеса, језика, религије и уметности. Као културне форме креиране с различитим сврхама и за различите врсте корисника, афричка традиционална и савремена култура Афроамериканаца нису нужно повезане, али ни строго раздвојене. Полазећи од претпоставке да се културни процеси и уметност Африке и дијаспоре налазе у континуираном међусобном дијалогу, циљ трибине је истраживање различитих тачки гледишта везаних за ове феномене како би се потакли посетиоци да освеже свој поглед на ствари које су им већ познате, али овог пута из другачијег контекста.

Како је поезија стварана у оквиру покрета познатог као харлемска ренесанса утицала на развој модерне афроамеричке уметности и настојања да се адресира расно питање у Америци? На који начин се порекло ове поетске продукције повезује са процесима обликовања црног идентитета, културе и уметности? Шта подразумевамо под традиционалном уметношћу Африке? Да ли тајна креативног набоја ове уметности лежи у снажној емотивној вези ствараоца с духовном реалношћу која се приказује уметничким делом, као својеврсним медијем за изражавање најдубљих осећања и уверења заједнице? Како се потреба за креативним изражавањем и повезивањем заједнице у Новом свету трансформисала у нове уметничке форме засноване на заједничкој историји ропства? Да ли, као што је то случај и у афричкој традицији, фризуре Афроамериканаца поседују изражену комуникацијску функцију у којој се огледају не само модни трендови већ и одређени социокултурни процеси? Колико се из стилизације косе Афроамериканаца може ишчитати веза са Африком, а колико историја расне дискриминације?

Улаз слободан.