 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
Музеј је отворен за индивидуалну посету свакога дана (7 дана у недељи) од 10 до 18 часова.
За сва питања и информације стојимо вам на располагању на броју телефона: 011/2651-654 или мејлу: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели..
Срeдa, 29. нoвeмбaр, у 18 чaсoвaПридружите нам се током лансирања књиге „Слика Африке у Југославији" у издању Института за новију историју Србије.
„Сликa Aфрикe у Jугoслaвиjи“ je дoктoрскa дисeртaциja Нeмaњe Рaдoњићa oдбрaњeнa 2020. гoдинe нa Филoзoфскoм фaкултeту у Бeoгрaду, a нeдaвнo je oбjaвљeнa кao мoнoгрaфиja и вeoмa знaчajнa студиja кoja, oслaњajући сe нa имaгoлoгиjу, aнaлизирa тeкстуaлнe, aли и визуeлнe сликe aфричкoг кoнтинeнтa кoje су нa рaзличитe нaчинe и рaзличитим срeдствимa ствaрaли jугoслoвeнски стручњaци, пoлитичкe eлитe, кao и oнe кoje су фoрмирaнe у oблaсти културe и умeтнoсти и ширe схвaћeнoj jугoслoвeнскoj jaвнoсти и њeнoj свaкoднeвици.
Пoрeд aутoрa, др Нeмaњe Рaдoњићa, дoцeнтa нa Oдeљeњу зa истoриjу Филoзoфскoг фaкултeтa Унивeрзитeтa у Бeoгрaду, у рaзгoвoру o „Слици Aфрикe у Jугoслaвиjи“ ћe учeствoвaти и прoф. др Рaдинa Вучeтић, рeдoвна прoфeсoрка Филoзoфскoг фaкултeтa Унивeрзитeтa у Бeoгрaду, др Oлгa Maнojлoвић Пинтaр, вишa нaучнa сaрaдницa ИНИС, и Eмилиa Eпштajн, вишa кустoскињa MAУ. Лaнсирaњeм књигe мoдeрирa: Aнa Кнeжeвић, кустoскињa MAУ.
Смештени у једној од југословенских слика Африке – сталној поставци МАУ – говорићемо о самом току, изазовима овако јединственог истраживања, о значају и значењу слика које се формирају и које нас у нашем свакодневном животу окружују, као и месту ових слика Африке из прошлости у савременом тренутку који живимо.
Придружитe нaм сe!
Улaз je слoбoдaн.
Субота, 9. децембар, у 19 часоваДрама „Девојке“, Салимате Тогоре, ауторке из Малија, изворно је написана на француском језику, до сада необјављивана и непревођена, а изведена је једино у оквиру сценских читања посвећених драматургији франкофоне Африке у оквиру Авињонског позоришног фестивала.
Драма обрађује наизглед неполитичка питања – тематику породичног, брачног, љубавног и сексуалног живота савремених афричких жена. Но, испод врцавости и духовитости које подсећају на ситком сакривена је критика патријархалних образаца, нарочито оних чијем преживљавању и ширењу можда и несвесно доприносе жене саме – очигледно на свим континентима.
Јавно читање комада „Девојке“ биће изведено у оквиру програма „Демилитаризација драме“ Сеоског културног центра Марковац, у режији Анђелке Николић, у сарадњи са Пулс театром Лазаревац и Музејoм афричке уметности.
Четвртак, 14. децембар, 18 часоваИако су дело и лик Еме Сезера одавно канонизовани широм франкофоног света, неки од његових најбитнијих наслова чекали су до недавно на преводе код нас. Чињеници да се ствари јесу промениле у протеклих неколико година, сведочи и превод драме „Бура“, најзначајнијег Сезеровог драмског дела. Сезеров књижевни и политички допринос антиколонијалној и глобалној ревитализацији афричког идентитета, добио је свој снажан и заоштрен израз у овој драми.
О књизи ће, поред историчара др Немање Радоњића, теоретичара књижевности и уредника издања др Стевана Брадића и преводиоца Алексе Николића, говорити и Секу Сиди Диавара, докторанд на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
Улаз слободан.
Након промоције посетиоци ће моћи да купе примерак књиге „Бура“ у издању Прелом издаваштва.
Jaвнa вoђeњa зa oдрaслe и крeaтивнe рaдиoницe зa дeцуПрограм „Недеља у МАУ“ организује се за појединачне и породичне посете у термину недељом од 11 до 12.30 часова и подразумева паралелни програм кустоских вођења за одрасле и креативних радионица за децу узраста од 6 до 12 година.
Током децембра биће организована ауторска и стручна вођења за одрасле посетиоце кроз прву тактилну изложбу „Види, додирни, осети – предмети из збирки Музеја афричке уметности”, док ће за децу бити приређена креативна радионица за децу „Каква је то риба дводихалица?“.
Пријављивање је обавезно и врши се слањем мејла на Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели..
Цeнa улaзницe: 300 динaрa
Прва тактилна изложба „Види, додирни, осети“ ауторке Милице Јосимов отворена је у четвртак, 26. октобра, у Музеју афричке уметности (МАУ) у Београду.
Изложба „Види, додирни, осети“ резултат је настојања да дела традиционалне уметности из афричке збирке Печар, која од оснивања Музеја налазе своје место на сталној поставци, постану доступна посетиоцима кроз једну, за овај музеј нову излагачку методологију – тактилно.
На отварању изложбе присутнима су се обратили Данијела Ванушић, помоћница министра за културно наслеђе и дигитализацију, која је звачнично отворила изложбу, Марија Алексић, директорка Музеја афричке уметности, Милица Јосимов, ауторка изложбе, и Јелена Вукић, директорка школе за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић”.
Музеј афричке уметности организује нови, јесењи циклус језичких радионица свахилија, намењен одраслима, који воде др Марија Панић и Роуз Мутони Тумби.
Јесењи циклус радионица траје од 28. октобра до 23. децембра 2023. године. Радионице су намењене почетницима. Сваки полазник ће на крају циклуса бити оспособљен за основну комуникацију на свахилију.
За све који говоре српски, учење свахилија не представља озбиљну потешкоћу: пише се као што се говори, а користи се исти систем самогласника као у српском језику. За све оне који су заинтересовани да науче овај језик ради личног усавршавања, планираних путовања или комуникације са пословним партнерима у Африци, свахили је одличан избор!
Сарадња МАУ са Словенским етнографским музејом у ЉубљаниНа изложби „Свети коњи – небески јахачи“ која траје од 20.10.2022. до 14.1.2024. у Словенском етнографском музеју у Љубљани (СЕМ) представљено је богато наслеђе симболичких значења коња и јахача у културама света. Као резултат истраживања и тумачења кустоса др Марка Фрелиха, међуинституционалне и међународне сарадње, на овој изложби заступљени су записи, илустрације и изабрани предмети из збирки СЕМ и још шеснаест словеначких и иностраних музеја.
Из збирки Музеја афричке уметности у Београду, на изложби „Свети коњи – небески јахачи“ у Љубљани посетиоци могу видети седло из Марока које привлачи погледе златним везом на црвеној кожи, симболичне мотиве који одликују етиопску украсну тканину за коња, као и фигуре коњаника резбарене у дрвету и друге артефакте из западне Африке.
Посебан програм за старије особеУ 2023. години настављамо са програмима пројекта „МАУ за све, сви у МАУ“ којим се подстиче интеграција и активно учешће старијих особа у програмима Музеја.
Сваког првог четвртка у месецу у термину 10-12 ч, кустоси Музеја су ту да кроз разноврсне програме приближе сталну поставку, тематске изложбе, различите области афричке уметности и културе, као и историјат самог музеја и његову улогу у нашем граду.
За старије суграђане организован је двочасовни програм који укључује презентације, вођења кроз поставке и креативне радионице.
С обзиром на актуелну епидемиолошку ситуацију, ограничен је број учесника у групним програмима. Молимо вас да током боравка у Музеју одржавате физичку дистанцу и носите заштитну маску. Уколико желите да се пријавите на неку од радионица, неопходно је да нам пошаљете мејл на Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. са подацима: име и презиме, као и термин радионице, или да нам се јавите на фиксни телефон 011/2651-654.
Нова веб-презентација
Пројекат дигиталног бележења сталне поставке и целокупног објекта Музеја афричке уметности вршен је у више фаза током 2015, 2021. и 2022. године, а за циљ има креирање тзв. дигиталног отиска као вида заштите културног наслеђа. У сусрет најављеној реконструкцији Музеја, желели смо да – мапирањем свих релевантних података – трајно документујемо изглед првобитног архитектонског здања и концепт прве сталне поставке МАУ. Бележењем простора и поставке Музеја путем најсавременије технологије и превођењем добијених података у дигитални отисак, осигураће се њихова трајна доступност свим будућим истраживачима и заинтересованим појединцима, чак и када они не буду више постојали у овом облику.
Позивамо вас да активно претражите нашу нову веб-презентацију www.otisak.mau.rs. Уживајте у панорамским виртуелним шетњама кроз музеј, обиђите сталну поставку, музејску башту или мурале осликане на фасади, истражите многобројне садржаје о изложеним експонатима и путевима њиховог колекционирања. Вратите се у 1977. годину и прочитајте како је у тадашњој штампи описана атмосфера на отварању овог трајног симбола времена несврстаних – музеја који је створило пријатељство и искрена љубав према народима Африке и одушевљење за снагу њиховог уметничког израза.
Прелистајте неке од класика у понуди наших изложбених каталога који су доступни на сајту Музеја.
На предлог Министарства културе, Влада Србије донела је одлуку о преносу оснивачких права над Музејом афричке уметности са града Београда на Републику Србију.
Ова по много чему јединствена установа отворена је за јавност 1977. године након званичног даривања афричке збирке Печар граду Београду. У основи фонда МАУ је поклон збирка Веде и др Здравка Печара. Печар је скоро две деценије био југословенски амбасадор у Малију и Гани, са надлежношћу над суседним афричким земљама. Током боравка у Африци, Здравко Печар и његова супруга Веда Загорац посвећено и информисано су градили збирку афричке уметности чију основну концепцију Београђани и дан данас могу да посведоче на сталној поставци Музеја. Више него реликт из прошлости, у питању је трајно сведочанство о односима, грађењу веза и покушају креирања једне другачије слике о Африци. Имајући већ тада у виду колонијалну историју западњачког начина колекционирања афричке уметности, односно, свесни неопходности креирања једног другачијег музеја – динамичног културног центра и места размене знања и дружења – и сами оснивачи, а потом и музејски кустоси су се трудили да кроз изложбе и различите едукативне програме развију међу становницима Београда, Србије и њихових посетилаца љубав према традиционалној и савременој афричкој уметности.
Решење новог визуелног идентитета Музеја афричке уметности (МАУ) заснива се на једноставној и препознатљивој, сведеној геометријској форми и шари која је веома присутна у уметностима земаља Африке, али се може видети и у дизајнерском решењу прве музејске сталне поставке. У питању је мотив цик-цак линије која симболизује ритам, кретање и ток живота. Истовремено у немирном ритму и континуитету, минималистички, а опет модерна, динамична цик-цак линија повезује прошло и будуће време и позива на активно учешће.
Рефлектујући мисиjу Mузeja и настављајући претходно установљене праксе, новим идентитетом истовремено упућујемо позив нa игру, укључивaњe, учeствoвaњe, као и дијалог, преплет идеја, искустава и сазнања. Из овог мотива изведена је типографија акронима Музеја афричке уметности, уједно и нови препознатљив, лако применљив и памтљив знак сачињен од три слова – МАУ, што је назив који је у широј јавности већ увелико прихваћен и одомаћен.
О томе како и шта (све) ради МАУ, погледајте у сјајном прилогу за BRAINZ TV - Научну телевизију (новембар 2019.). Говори део МАУ тима: Емилиа Епштајн, Милица Јосимов, Милица Наумов, Марија Милош, Ана Кнежевић.
| МАУ је члан |  |
 |
Приступна рампа |
