Facebook Instagram Twitter Academia YouTube SoundCloud RSS

Прошле изложбе

 

Накит Етиопије

10. новембар 2010. – 31. јануар 2011.

Ауторка изложбе и каталога

Александра Продановић-Бојовић, кустос МАУ

Каталог изложбе

Nakit Etiopije

Предмети с изложбе

О изложби

Особености култура Рога Африке: раскошни географски и етнички контрасти и динамична историја коју карактерише постојање древне цивилизације и хришћанског краљевства, као и дуготрајни трговачки и културни додири са народима других континената, већ дуго времена изазивају пажњу Европљана. Разноврсни културни утицаји који се сустичу у североисточној Африци довели су до настанка специфичних уметничких традиција, које се огледају и у накиту као декоративној форми. Поред типичних материјала који су вековима у употреби на овим просторима: сребро, злато, бронза, слоновача и ћилибар, посетиоци изложбе су били у прилици да се упознају са обиљем форми и типова накита - огрлица, наруквица, наушница, крстова, амулета – који припадају декоративном наслеђу етиопских народа. Поред артефаката из Етиопије, изложба је употпуњена документарним теренским фотографијама из друге половине шездесетих година прошлог века.

Са отварања изложбе

Изложбу је свечано отворио др Милета Продановић, Факултет ликовних уметности. Говор одржан на отварању изложбе Накит Етиопије.

„Пре седам година, 2003. године, на овом истом месту, у Музеју афричке уметности, била је приказана изложба „Сјај краљева, сведочанства вере“ аутора Наташе Његовановић-Ристић. Њен значај био је у томе што је на једном месту сакупила највећи део артефаката древне етиопске културе који су се налазили у београдским колекцијама, али – и више од тога – синтетички текст у каталогу и документација непокретних споменика дали су увид у једну од најстаријих цивилизација афричког континента.

Оно што је тада речено у уводу каталога – да је величанствена повест ове земље нашим људима углавном непозната – може се поновити и данас. Чак и када постоје, наша знања су фрагментарна, несистематична. Моја генерација, на пример, сетиће се несврстаних и церемонијалних дочека тадашњег владара Етиопије. То ће, без сумње, бити прва асоцијација. Као и о сваком дуговечном владару и о Хаиле Селасију (чије је име једно време носила и једна београдска улица) се данас може мислити на сасвим различите начине, али у сваком случају он остаје као препознатљив знак. Неко ће ценити његов отпор фашизму, колонијалним покушајима, неко чињеницу да је постао основ једне сасвим нове религије никле на сасвим другом крају света... Етиопија је за неке место где се зачиње Нил, док је за некога ко прати спорт то земља која рађа победнике у маратону на олимпијским играма. Они са више информација знаће да са тла ове земље, високо подигнуте над Рогом Африке, потиче не само кафа, без које је живот незамислив, него можда и живот Homo sapiensa као такав.

Са друге стране, наравно, није занемарљив и број наших суграђана који о наслеђу Етиопије знају много више. Ако не путовањима у тај део света, онда свакако путем књига, каталога, документарних филмова или интернета Аксум, Лалибела и неки други локалитети постали су део опште културе малобројне касте заинтересованих. Изложба која је пред нама, састављена од репрезентативних примерака примењене уметности, у извесној мери проширује опсег онога што је виђено на изложби „Сјај краљева, сведочанства вере“. Њена намера је да прошири тај круг очараних овом културом. У томе поново помаже компетентан уводни текст у каталогу из пера аутора ове изложбе Александре Продановић Бојовић.

Изложба пре свега подвлачи етничку и културну разноликост ове земље у којој су током дугих векова биле на посебан начин испреплетане три велике монотеистичке религије, јудаизам, хришћанство и ислам. По томе се она разликује од претходне која је била фокусирана само на доминантну, хришћанску културу. Накит је, наравно, само у нашем цивилизацијском окружењу једино ствар улепшавања и престижа. У другим културама он је, поред овога, део сложеног система означавања, етничке или класне припадности или пак део подједнако комплексног система магијског веровања. Све ове аспекте можете, када се удубите, пронаћи у оквирима ове изложбе.

Примерци накита који су пред вама сведоче о једној цивилизацији затвореној неприступачним рељефом, која, помало парадоксално, прима, апсорбује и трансформише утицаје из веома далеких поднебља. И не само утицаје, већ и материјале. Помислите само на то колики пут преваљује ћилибар од Балтика до језера Тана. Или сребро које, пре но што буде претопљено у накит, стиже у виду талира са ликом светле царице Марије Терезије.

Подједнако компликовани били су и путеви којима су ови вредни артефакти стигли до нашег града. Доносили су их људи који су различитим пословима, а и љубављу, били везани за Етиопију. Важно је, мислим, напоменути да је, у протеклом периоду, путем откупа, део сада изложених предмета постао власништво Музеја афричке уметности и да ће зацело пронаћи своје место у некој будућој сталној поставци проширеној на горњи ниво који већ годинама чека санцију и довршење. А део предмета је поклоњен. Овај музеј настао је када је једна приватна колекција постала јавна. Он се, с времена на време, допуњава добротом различитих дародаваца. И можда је ово тренутак да најавим да ће дружење београдске публике и пријатеља овог музеја са културом Етиопије бити настављено и у наредној години када јавности буде представљен још један драгоцени легат, колекција Нине Сеферовић. Верујем да ћете се, до часа када се будемо срели на отварању те поставке, често спомињати предмета који су сада пред нама и да ће каталог изложбе заузети трајно место на вашим полицама.“

Изложбе

Календар догађаја

Kalendar događaja

Издвајамо

Како ради МАУ

О томе како и шта (све) ради МАУ, погледајте у сјајном прилогу за BRAINZ TV - Научну телевизију (новембар 2019.). Говори део МАУ тима: Емилиа Епштајн, Милица Јосимов, Милица Наумов, Марија Милош, Ана Кнежевић.