Facebook Instagram Twitter Academia YouTube SoundCloud RSS

Архива

 

Почиње "Практикум"

- тематска вођења студената кроз сталну поставку

8-15. мај 2015.

У сарадњи са Центром за развој каријере (при Универзитету у Београду, Филозофском факултету) Музеј афричке уметности је 2013. године започео програм праксе за студенте завршних година Филозофског факултета.

Уз подршку кустоса/ментора, учесници у овом програму стичу знања о историјату музеја и оснивачима, збиркама, као и главним темама у области музејског истраживања уметности и културе Африке. Истовремено, студенти развијају вештине и технике неопходне за успешно јавно вођење кроз сталну поставку. Циљ програма је да се кроз саму праксу омогући студентима увид у кустоску професију.

Студенти бирају своје теме вођења кроз сталну изложбу, осмишљавају кретање у складу са темом и напослетку презентују публици. У програму "Практикум" се инсистира на личној интерпретацији сталне поставке чиме се студенти подстичу на слободан, креативни приступ материји у којем ће изградити сопствени однос према изложеним предметима, а самосталном селекцијом изговореног текста избећи репродуковање туђих, већ готових текстуалних решења. На овај начин, студенти развијају сопствене креативне потенцијале, али и сензибилитет за реакцију публике на садржај и начин њихове презентације.

Програм "Практикум" осмислиле су и воде кустоси МАУ: Емилиа Епштајн, антрополошкиња, и Ивана Војт, историчарка уметности.

Кликните да преузмете програм студентских вођења у .pdf формату.

 


 

Петак, 8. мај у 18h

Рађање живота – симболи плодности код народа Западне Африке

АНА ДАЈИЋ, студенткиња мастер студија етнологије и антропологије

На подручју Африке култ плодност заузима веома важно место. Примарно, односи се на усеве и земљу, а одмах потом и на људски живот. У традиционалној култури, афрички човек израђује фигуре помоћу којих призива силе које ће омогућити и осигурати континуитет живота. Тематско вођење кроз сталну поставку Музеја афричке уметности пружиће вам увид у симболику плодности која је уочљива на предметима народа Догон, Бамбара, Ашанти, Сенуфо, Дан и Гере, и између осталог дати одговоре и на питања: чему све служи калабаш, шта је акуаба и шта то чувају врата амбара. Дођите и сазнајте на који начин су повезани ови предмети и како су они представљени у традицији поменутих народа Западне Африке.

 

Субота, 9. мај у 17h

Природа и космогонија у скулптури западноафричких народа

МАРКО РАКОЧЕВИЋ, студент основних студија педагогије

Како су заједнице Западне Африке комуницирале са природом? Какву су улогу у тој комуникацији играли интуиција, имагинација и митолошка интерпретација? У овом вођењу ћете сазнати како су средински услови живота народа Догон, Бамбара и Сенуфо утицали на њихов доживљај стварности, као и на разумевање себе и свог места под небом. Сазнаћете и како је ово разумевање изражено у специфичном „језику" маски и скулптуре који им је омогућио да са природним окружењем успоставе себи својствен однос. Показаћемо по чему су ови народи слични, али и дочарати шта их чини јединственим и изванредним!

 

Недеља, 10. мај у 17h

Човек који ствара: улога уметника/занатлије у традиционалној западноафричкој заједници

ИВА КИЈЕВЧАНИН, студенткиња основних студија историје уметности

Мишљење да су ствараоци дела афричке уметности анонимни је погрешно. Иако ова дела нису потписана, иза сваке скулптуре, сваке маске, стоји уметник са својим стилом и својом репутацијом. Однос према уметницима се разликује од народа до народа у Африци. Тако уметник у народу Сенуфо живи одвојено од осталих људи, док је у народу Догон ковач најпоштованији. Зашто је то баш тако? Које материјале обрађују мушкарци, а које жене? Који је поступак израде једне афричке скулптуре? Дођите да откријемо одговоре на ова питања, уживајући у примерима на сталној поставци Музеја афричке уметности, кроз које ћемо, овим тематским вођењем, покренути и размишљање о нашем погледу на ову далеку уметност, и о уметницима који стоје иза ових предмета.

 

Понедељак, 11. мај у 18h

Антропоморфни мотиви на сталној поставци Музеја афричке уметности

МАРИЈА МАРИЋ, студенткиња основих студија историје уметности

У оквиру ове теме биће представљена скулпторална решења на фигурама и другим предметима код народа Догон, Бамбара, Сенуфо, Бауле, Дан и Гере. Вођење ће бити усмерено на питања порекла предмета, њихову митолошку и религијску позадину, њихову употребну вредност, као и на нека основна стилска решења и карактеристике. Скулптуре, маске, врата амбара, керамичке посуде, инструменти, као и други западно-афрички предмети преносе слику нама мало познате традиције.

 

Уторак, 12. мај у 18h

Божански плес – мотиви и елементи религије код народа Догон, Бамбара и Сенуфо

ЈОВАНА ТОДИЋ, студенткиња основних студија класичних наука

Хајде да заједно уђемо у свет митова и ритуала, да откријемо тајне обреда и значај музике, игре и маски. Чућете причу о митовима, легендама, веровањима, традиционалној афричкој религији и о различитим ритуалима народа западне Африке. Дођите да заједно, кроз очи народа Догон, откријемо како је настао свет. Сазнаћете и шта представља мотив птице код народа Сенуфо, а шта маска ђивара код народа Бамбара. Али то није све, зато вас позивамо на вођење у Музеј афричке уметности.

 

Среда, 13. мај у 18h

Скарификација, фризура и боја као елементи друштвене биографије тела

ВЕНЕСА МУШОВИЋ, студенткиња мастер студија етнологије и антропологије

Чак и најмања перла на афричкој маски има друштвено значење. С друге стране, декорација тела у традиционалним афричким друштвима била је подједнак прерогатив и за мушкарце и за жене. Ожиљак на телу може бити заштита од злих утицаја или медијатор између човека и митског бића, може бити ознака етничке припадности, или израз храбрости, лепоте, сексуалне привлачности и плодности. Пажљиво уређена коса симбол је снаге, лепоте, колективног, али и индивидуалног идентитета афричког човека. Ова посета Музеју афричке уметности даће вам одговоре о разлозима који покрећу суштинску човекову потребу да украшава први "предмет" који је икада поседовао – своје тело.

 

Четвртак, 14. мај у 18h

Музеј као експонат – историјски контекст настанка Музеја афричке уметности

ДРАГАНА БРЕБЕРИНА, студенткиња мастер студија историје

Сваки музеј начином излагања својих експоната прича одређену причу и шаље посматрачу конкретну поруку, а та порука је веома често у складу са идеалима одређеног времена. Музеј афричке уметности је настао у окриљу идеологије несврстаности па је стога имао значајну политичку улогу. На који начин је он ту улогу остваривао и како је функционисао? Ко су били колекционари Здравко и Веда Печар који су заслужни за настанак музејске збирке? Одговоре на ова и многа друга питања сазнаћете уколико будете присуствовали вођењу које акценат не ставља на саме предмете већ на начин њиховог излагања и интерпретирања посматрајући сам музеј као експонат.

 

Петак, 15. мај у 18h

Тајна знања

ФИЛИП ШАПИЋ, студент основних студија историје

У култури традиционалне Африке једну од највећих тајни је представљало знање које је било доступно само одређеној групи људи и преносило се према строго утврђеним правилима. Тематско вођење кроз сталну поставку Музеја афричке уметности ће вам дати прилику да сазнате митове, легенде и историју народа Сенуфо, Ашанти, Догон, Фон и дочараће вам како се преносила и чувала усмена традиција, и коју су улогу музика, плес, маске, скулптуре и тканине имале у томе. Дођите и осетите привилегију какву су у Африци имали само "одабрани", који су својим статусом гарантовали да ће "тајна знања" бити пренета на будуће генерације.

0
0
0
s2sdefault

БИЛТЕН - пријава

Пријавите се како бисмо Вас информисали о предстојећим музејским програмима.

captcha 

Календар догађаја

Kalendar događaja

Аудио-водич

Аудио-водич

Часопис Музеја

Диг(и)МАУ

DIGI MAU baner

Како ради МАУ

О томе како и шта (све) ради МАУ, погледајте у сјајном прилогу за BRAINZ TV - Научну телевизију (новембар 2019.). Говори део МАУ тима: Емилиа Епштајн, Милица Јосимов, Милица Наумов, Марија Милош, Ана Кнежевић.


МАУ је члан   Balkan Museum Network