ОКТОБАРСКИ САЛОН 2024 – ШТА ОСТАЈЕ?
Кустоски МАУ у НАДА ЈЕ ДИСЦИПЛИНА
Јубиларни, 60. Октобарски салон отворен је у Музеју афричке уметности 20. октобра на Дан ослобођења Београда, и трајао је до до 1. децембра 2024. године. Посебан сегмент Нада је дисциплина, који су осмислиле Лина Џуверовић, и кустоскиње Музеја, Ана Кнежевић и Емилиа Епштајн, представио је радове уметника и колектива међу којима су: Адријан Мелис Соса, Даринка Поп-Митић, доплгенгер, И други (And Others): Уродњене политике и праксе уметничких колектива, Јелена Савић, Караван, Катрин Бем и Јелена Мицић, Килуанжи Кија Хенда, Мвана, Милица Дукић, Милица Ружичић, као и Читалачка група за феминистичко трајање (FDRG).
Ослањајући се на слоган афро-америчке активисткиње Марјам Кабе „Нада је дисциплина“, као и на наслеђе и друштвене вредности Покрета несврстаних, кустоскиње су сарађивале са уметницима, удружењима и грасрутс иницијативама унутар и изван сфере културе, како би уметност представиле као везивно ткиво у неговању солидарности и узајамне подршке. Уметници и колективи су користили своје процесе рада, могућности излагања и дискурзивних програма с циљем истраживања потенцијала суптилних микрополитичких уметничких чинова као механизама суочавања са тренутним експлоататорским и корпоративним преузимањима живота, репресивним и шкодљивим политичким тенденцијама и еколошким проблемима.
Посебно треба издвојити да је одабиром кустоскиња Музеј афричке уметности по први пут узео учешћа у Октобарском салону, и то не само као излагачки простор, већ и кроз сам концепт, избор радова и уметника, теме и порука које се њима шаљу, као и интензивном комуникацијом са сталном поставком музеја и наслеђем које он баштини, остварио посебну и јединствену везу са Октобарским салоном као најважнијом манифестацијом савремене уметности код нас. Ова темељна веза и идеја базирана на концепту Нада је дисциплина, своју реазлизацију доживеле су у више галеријских и излагачких простора у самом центру града: галеријама ФЛУ, СУЛУЈ, УЛУС и Артгет.
У недељу, 1. децембра, у Галерији Факултета ликовних уметности додељене су награде 60. Октобарског салона, чиме је манифестација званично завршена, након шест недеља трајања. Три уметничке инсталације изложене у оквиру Нада је дисциплина освојиле су главну, другу и специјалну награду Октобарског салона, што представља посебан успех.
Жири у саставу Дарка Радосављевић, историчарка уметности, Ана Адамовић, уметница, и Симона Огњановић, историчарка уметности, доделио је награду за три најбоља рада 60. издања Октобарског салона.
Извод из образложења жирија
Специјалном наградом, жири је желео симболички да равноправно истакне и подржи два важна примера уметничких иницијатива и пракси, које су на различите начине допринеле видљивости неких од кључних тема овогодишњег Октобарског салона. С једне стране, рад Милице Дукић посвећен изради Текстилних новина у сарадњи са Лицемулице омогућио је стварање привремених простора интензивне размене посредоване заједничком уметничком производњом, а у којем су на овом Салону учествовали припадници различитих уметничких и неуметничких заједница, укључујући и посетиоце изложбе. С друге стране, ауторски тим којег чине Лидија Делић, Марија Шевић, Немања Николић и Нина Ивановић је својом уметничком иницијативом и интервенцијом у јавном простору под називом Простори за рад поново усмерио пажњу на вишедеценијски проблем локалне уметничке заједнице, а то је недостатак уређеног радног простора, који је само један од многобројних индикатора одсуства системске помоћи у решавању структуралних проблема са којима се уочавају уметници и уметничка удружења.
Милица Дукић, Текстилне новине,
сарадња са Лицемулице, галерија СУЛУЈ, фото: Ема Сабо
Друга награда додељена је уметнику из Кубе Адријану Мелис Соси, за звучно-перформативну акцију документовану као видео рад под називом Приче са планинског врха која је била изложена у поткуполном простору Музеја. Мимо овог, на Салону су приказана још два рада истог аутора (у галерији УЛУС), који сведоче о континуитету уметниковог интересовања у коме границе између уметности и свакодневних пракси често постају сасвим порозне. Мелис прецизно препознаје неуралгичне тачке савременог друштва и користи их као полазишта за јасне и једноставне иницијативе којима сведочимо у видео радовима представљеним на овогодишњој изложби. Скоро на граници етичности, акције које уметник покреће кроз своје радове убедљиво постављају питања о значењу и смислу рада у капиталистичком систему, о границама солидарности и могућности побуне у нашем дубоко нефункционалном свету.
Адриан Мелис, Приче са планинског врха,
Музеј афричке уметности, фото: Ема Сабо
Главну награду Салона жири је доделио раду Господа Цигани, удружења Караван из Ваљева, који се издвојио као изузетан пример уметничког ангажмана, а чије је примарно деловање усмерено на непосредно очување богатог музичког наслеђа ромског насеља Баир у Ваљеву. Кроз крајње личан и непосредан рад с локалном заједницом којој и сами припадају, као и кроз сарадњу с другим уметницима и организацијама у реализацији заједничких активности, уметници и иницијатори ове групе Тијана и Драган Марић активно стварају друштвено изузетно убедљиве уметничке форме, међу којима се посебно истичу мурали на баирским кућама, настали на основу породичних архива оних који у њима данас живе. Такође, велики значај имају и редовне радионичарске активности уметничко-образовног типа које се одржавају у породичној кући Марића, а које су такође намењене локалној заједници. У светлу актуелних збивања која се из дана у дан радикализују, и у којима је немогуће предвидети 'шта остаје', или пре, 'шта ће остати' од културног, уметничког и историјског наслеђа друштва у којем живимо, а у којем се оно активно и незаконито уништава и отуђује, чини се од непроцењивог значаја указати на праксу Удружења Караван које демонстрира не само сврсисходан облик меморизације прошлости и наслеђа као заједничког добра, већ то чини афирмишући принципе удруженог рада и деловања у којем се уметничка и неуметничка заједница конструктивно и директно сустичу.
Караван, Господа Цигани,
галерија УЛУС, фото: Ема Сабо
Уз главне награде, у Галерији ФЛУ додељена је и награда Културног центра Београда, дугогодишњег организатора манифестације. Жири Културног центра Београда, кога чини ликовна редакција КЦБ – историчари уметности и кустоси Сенка Ристивојевић, Светлана Петровић и Владимир Бјеличић – прогласио је перуанску уметницу Данијелу Ортиз добитницом награде Културног центра Београда. Инсталација Decolonized Museum Данијеле Ортиз била је изложена у Музеју афричке уметности током трајања Салона и била централни део две радионице које су одржане 28. и 29. новембра. Ортиз је један од уметница која чини део концепта посебног сегмента Траг, Лоренца Балбија и Добриле Денегри.
