МАУ

Facebook Instagram Twitter Academia YouTube SoundCloud RSS

Вести и догађаји

 

Филозофски факултет у Београду

Клуб студената историје уметности у сарадњи са Музејом афричке уметности у Београду организује:

МЕСЕЦ АФРИЧКЕ УМЕТНОСТИ

2, 16, 23. и 30. април у 19 ч

У оквиру „Месеца афричке уметности“ Клуб студената историје уметности, у сарадњи са Музејом афричке уметности у Београду, организује серију предавања која ће се одржати на Филозофском факултету, као и једну организовану стручну посету Музеју афричке уметности.

"Музеј афричке уметности: збирка Веде и др Здравка Печара" је једина специјализована институција која је од свог оснивања 1974. године посвећена изучавању, презентацији, интерпретацији и промоцији уметности и култура Африке у нашој земљи.

Циљ серије предавања је популарисање рада Музеја, али и тежња да се будуће генерације заинтересују за африканистику као потенцијалну област истраживања.

Иако, у извесном смислу "ексклузивна" у нашој средини, африканистика отвара бројна истраживачка поља за све оне који у раду имају додира са ваневропским уметностима, колонијалним и постколонијалним теоријама и музеологијом.

 

 


четвртак 2. април у 19 ч

Музеј афричке уметности, Андре Николића 14, Сењак

ПОСЕТА МУЗЕЈУ АФРИЧКЕ УМЕТНОСТИ

Стручно вођење кроз Сталну поставку и текућу тематску изложбу "Традиционални мурали Африке".

Воде: Драган Мишковић, кустос МАУ, и Наташа Његовановић Ристић, историчар уметности/виши кустос

Сталну поставку Музеја чине значајни примерци пре свега западноафричке уметности и она укључује одабране предмете из иницијалне збрике коју су формирали оснивачи Музеја, Веда и др Здравко Печар. Током две деценије проведене у западној Африци, прво као новинар, а касније као дипломата и југословенски амбасадор у седам афричких држава, др Здравко Печар је заједно са својом супругом Ведом стекао широко познавање афричке историје, културе и уметности. Стална поставка, каквом је и данас можете видети, датира из 1977. године и представља неку врсту сећања на време оснивања Музеја.

Изложба "Традиционални мурали Африке" представља фотографије сликаних, рељефних и мозаичких украса на архитектури – деловима екстеријера и ентеријера кућа и читавих насеобина из различитих делова афричког континента. Мурали као уметничка форма представљају вековну традицију, а по изузетним ликовним дометима издвајају се остварења уметница народа Игбо (Нигерија), Гурунси (Буркина Фасо и Гана), Ндебеле и Басото (Јужна Африка). Изложба сведочи о специфичностима уметничког израза афричких муралисткиња које попут сликарског платна осликавају зидове кућа, садржавајући истовремено елементе традиционалног канона и дух модерности од којих полазе савремени афрички уметници.


четвртак 16. април у 19 ч

Филозофски факлутет, Сала 103

УТИЦАЈ АФРИЧКЕ УМЕТНОСТИ НА МОДЕРНУ УМЕТНОСТ: ВИЗУЕЛНЕ И КОН/ТЕКСТУАЛНЕ ИНСПИРАЦИЈЕ И ТУМАЧЕЊА

Говори: Марија Личина, кустос МАУ

Одступање од академске традиције, ослобађање од устаљених канона и схватања лепог за представнике европске модерне био је пут ка стварању новог стила у уметности, која је била снажно инспирисана формама, темама и техникама које одликују стваралаштво у ваневропским културама. Артефакти, култне фигуре, маске, рељефи и друга дела афричких народа, која су на почетку 20. века у Европи означавана терминима племенска, примитивна и црначка уметност, налазе своје место не само у етнографским музејима и антикварницама, већ и у атељеима многих уметника. У европском дискурсу естетски значај и вредност коју ликовни уметници модерне придају делима афричких и других ваневропских народа утиче на промену дотадашњих оквира перцепције и класификације, која исходи у трансформацији афричких предмета од етнографских куриозитета до уметничких дела. Док су уметници модерне сматрали да та дела својим ликовним решењима "говоре за себе" и да су отворена за универзалистичка тумачења, антрополошка становишта истичу потребу за познавањем и разумевањем одређеног културног контекста којем дела припадају.

Предавање ће обухватити осврт на изложбу "Примитивизам" у уметности 20. века: афинитет племенског и модерног која је одржана у Музеју модерне уметности у Њујорку 1984. године и преглед различитих антрополошких приступа у истраживању и тумачењу афричких традиционалних култура и уметности.


четвртак 23. април у 19 ч

Филозофски факлутет, Сала 103

СИМБОЛИ ВЕРЕ – КРСТОВИ ЕТИОПИЈЕ

Говори: Александра Продановић-Бојовић, кустос МАУ

Етиопија је једна од ретких земаља Африке до које је хришћанство допрло у најранијем периоду његовог ширења, да би 330.г постало прихваћено као званична религија Аксумског краљевства. Етиопска Православна Црква или Тевахедо Црква која постоји скоро хиљаду седамсто година представља посебну варијанту православног хришћанства која је најсличнија египатском коптском хришћанству. Главни религијски симбол свих хришћана – крст, у Етиопији се појављује већ на првим новчићима краља Езане (по којима се и прати време преласка на хришћанство) и током 17 векова трајања вере заузима видно место као заштитни симбол – симбол спасења и наде, док у свом ликовном изразу поприма велику разноврсност форми, односно декоративних решења.

У свету данас постоји велики формални варијетет хришћанских крстова. Неки примери се неретко повезују са појединим хришћанским црквама, а настали су током историје као израз уметничке активности у оквиру тих црквених традиција. Тако, примера ради, постоје латински, византијски, руски, коптски, јерусалимски крстови, итд. У случају Етиопије, поред различитих страних уметничких елемената који се уочавају на крстовима, ове предмете, које хришћански уметници стварају са великим надахнућем и имагинацијом, одликује оригиналност у изгледу и дизајну, која их и у данашњем времену чини опште препознатљивим симболима етиопског индентитета.

Предавање ће бити посвећено историји употребе крста у Етиопији као централног предмета литургије и основног симбола хришћанске вере, анализи ликовних извора и специфичности етиопских крстова, начину и техникама израде, као и функционалној типологији ових предмета.


четвртак 30. април у 19 ч

Филозофски факлутет, Сала 103

АФРИЧКЕ УМЕТНОСТИ: КОНТЕКСТИ И РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ

Говори: др Ана Сладојевић

Проучавање афричких уметности данас је у великој мери усмерено на начине на које су оне конструисане у домену музејских репрезентација али и шире, с обзиром да је ово конструисање било тесно спрегнуто са историјским, економским, културним, образовним и другим поретцима.

Успостављајући се као поље у којем су под лупу теоријских читања била стављена нека од кључних питања савременог тумачења читавог једног низа уметничких израза и форми које су, у недостатку бољег термина, биле називане "ваневропским", афричке уметности биле су у средишту неких од најбитнијих дебата крајем 20. и почетком 21. века – укључујући и питање о чему заправо говоримо када говоримо о афричким уметностима. Ово питање је и даље актуелно, посебно када се – посматрано у једном ширем поретку музејских и других представа у последњих неколико векова – њихова значења мултициплирају са контекстима у којима их посматрамо, као и са укључивањем наших, неретко веома различитих позиција са којих говоримо.


О предавачима:

  • Александра Продановић Бојовић, кустоскиња Музеја афричке уметности, антрополог, ауторка две студијске изложбе на тему етиопске уметности. Тренутно ради на изложби која се бави "ибеђи" фигурама народа Јоруба у Нигерији.
  • Ана Сладојевић, виши кустос и теоретичарка уметности, докторирала на теми репрезентација афричких уметности, радила као кустос у Музеју афричке уметности (2002-2009) и Музеју историје Југославије (2010-2012), сарадник у оквиру пројекта Non-aligned Modernities Музеја савремене уметности, сарадник у Централном институту за конзервацију у Београду, ауторка програма Контексти и репрезентације у Музеју афричке уметности - збирка Веде и др Здравка Печара.
  • Драган Мишковић, кустос Музеја, бави се документацијом, писао је текстове на тему културног поднебља Етиопије и региона језера Чад. Остварио је више стотина вођења по Сталној поставци Музеја.
  • Марија Личина, кустоскиња Музеја, антрополог. Приредила је две студијске изложбе минијатурне бронзане пластике западноафричких народа Акан и Котоко. Бавила се истраживањем структуре и развоја програма у делатности Музеја афричке уметности од његовог оснивања до данас, као и њихове рецепције од стране публике и шире јавности.
  • Наташа Његовановић Ристић, дугогодишња кустоскиња Музеја афричке уметности. Током рада у Музеју остварила је велики број тематских изложби које су се бавиле паристоријским пећинским сликарством у Африци, боди артом, фигурама предака, "филафани" тканинама, итд. Свој опус посвећен плошним медијима у Африци, заокружила је изложбом и студијом "Традиционални мурали Африке", која је отворена у Музеју афричке уметности, децембра 2014. године.

БИЛТЕН - пријава

Пријавите се како бисмо Вас информисали о предстојећим музејским програмима.

captcha 

Календар догађаја

Kalendar događaja

Виртуелна тура

Дигитални отисак МАУ

Диг(и)МАУ

DIGI MAU baner

www.nesvrstani.rs

nesvrstani.rs

Аудио-водич

Аудио-водич

Дарујте МАУ

Гостујуће изложбе

putujuci mau cir

Часопис Музеја

МАУ препоручује

Privatna arhiva Džuverović

WSSSR

SIVision

Zavod Afriška Vas

Како ради МАУ

О томе како и шта (све) ради МАУ, погледајте у сјајном прилогу за BRAINZ TV - Научну телевизију (новембар 2019.). Говори део МАУ тима: Емилиа Епштајн, Милица Јосимов, Милица Наумов, Марија Милош, Ана Кнежевић.


МАУ је члан   Balkan Museum Network

Приступна рампа

Издвајамо

Часопис Музеја

Časopis Muzeja

Е-Публикације

E-publikacije

Архива