Гостујућа изложба МАУ у Пријепољу
„Духови Африке – ритуална западноафричка уметност“
Иницијацијска маска тајног друштва Коре.
Народ Бамана - Мали.
Фото Владимир Поповић
Музеј у Пријепољу, 15.5. – 1.7.2024.
Отварање: 15.5.2024. у 13 часова
Изложба „Духови Африке – ритуална западноафричка уметност“, која је 2018. године освојила награду ИКОМ-а Македоније, биће представљена у Музеју у Пријепољу, 15. мајa 2024. године, са почетком у 13 часова. Изложбом коју чине оригинални ритуални предмети из збирки Музеја афричке уметности: маске, скулптуре, одећа, заштитни амулети и други култни артефакти, представља се свет анимистичких обреда, церемонија и веровања западне Африке.
У савременом добу око 10 посто становништва Африке, односно 100 милиона становника, одржава традиционалну анимистичку праксу и обичаје, уз употребу ритуалних предмета, који се сем обредном употребом и значењима одликују и естетским квалитетима. Западна Африка је област богате културне прошлости, у којој су цвeтaлe плодне и разнолике ликовне трaдициje нарочите изражајности. Ритуална уметност никла на том простору одликује се изузетном експресивношћу која одражава дубину религиозних убеђења анимистичких заједница и снaжну eмoтивну вeзу афричких уметника са духoвним светом материјализованим у „обредним реквизитима“. Примери религиозног народног стваралаштва „црног“ континента, надахнули су почетком 20. века уметнике модерне – експресионисте, фовисте, кубисте, што је афричкој уметности донело светску афирмацију. Данас представљају извор надахнућа и многим савременим афричким уметницима као визуелно и културно наслеђе којем се изнова враћају у својим уметничким и личним трагањима. У зачудним формама маски које су „плесале“, или фигура које су, скривене на кућним олтарима, „штитиле“ породицу, остају уписани различити елементи визуелног и духовног наслеђа. Tрадиционални светоназори засновани на анимистичким идејама остају дубоко уткани у културу Африканаца, опстајući у синкретичкој форми и у срединама у којима је анимистичка пракса у протеклих сто година напуштена, са прихватањем хришћанства и ислама.
Лутка плодности 'biiga'.
Народ Моси - Буркина Фасо.
Фото: Владимир Поповић
Изложба је тематски груписана према карактеру духовних представа и намени предмета којима се у оквиру религијских и магијских итуала регулишу главне сфере људске активности, од кључне важности за опстанак појединца и заједнице. Главну преокупацију подсахарских седелачких заједница чине плодност и физички продужетак заједнице, изобиље хране и пољопривредних усева, заштита од болести и опасности из природе, успостављање/очување друштвеног поретка, преношење митских и духовних знања млађим нараштајима, и коначно – суочавање и помирење са смртношћу оличено у култу предака. Поставка приказује 43 аутентична примера ритуалне уметности, претежно из збирки Веде Загорац и др Здравка Печара, затим Коломана Трчке, Аврама Атијаса и других који су се бавили колекционирањем у Африци средином и у другој половини 20. века.
Аутор изложбе: Александра Продановић Бојовић, етнолог-антрополог / виши кустос МАУ
