Вести и догађаји

Гостујућа изложба МАУ у Свилајнцу

„Духови Африке – ритуална западноафричка уметност“

Маска народа Бобо са ликом женског претка. Буркина Фасо. Фото Владимир Поповић

Центар за културу, Свилајнац, 21.3–11.4.2024.

Отварање: 21.3.2024. у 18 часова

Аутор изложбе: Александра Продановић Бојовић, етнолог-антрополог / виши кустос МАУ

Изложба „Духови Африке – ритуална западноафричка уметност“, која је 2018. године освојила награду ИКОМ-а Македоније, биће отворена у Центру за културу Свилајнац, 21. марта 2024. године, са почетком у 18 часова. Изложбом коју чине оригинални ритуални предмети из збирки Музеја афричке уметности: маске, скулптуре, одећа, заштитни амулети и други култни артефакти, представља се свет анимистичких обреда, церемонија и веровања западне Африке.

У савременом добу око 10 посто становништва Африке, односно 100 милиона становника, одржава традиционалну анимистичку праксу и обичаје, уз употребу ритуалних предмета, који се сем обредном употребом и значењима одликују и естетским квалитетима. Западна Африка је област богате културне прошлости, у којој су цвeтaлe плодне и разнолике ликовне трaдициje нарочите изражајности. Ритуална уметност никла на том простору одликује се изузетном експресивношћу која одражава дубину религиозних убеђења анимистичких заједница и снaжну eмoтивну вeзу афричких уметника са духoвним светом материјализованим у „обредним реквизитима“. Примери религиозног народног стваралаштва „црног“ континента, надахнули су почетком 20. века уметнике модерне – експресионисте, фовисте, кубисте, што је афричкој уметности донело светску афирмацију. Анимистичко наслеђе оличено у ритуалним предметима, присутно је и у виду традиционалних светоназора и животне филозофије која је дубоко усађена у културу афричких народа, опстајући у синкретичкој форми и у срединама у којима је анимистичка пракса напуштена у протеклих сто година, са прихватањем хришћанства и ислама.

Оглавља за аграрне церемоније са ликом митског бића Ћивара
народа Бамана из Малија. Фото: Владимир Поповић

Изложба је тематски груписана према карактеру духовних представа и намени предмета којима се у оквиру религијских и магијских итуала регулишу главне сфере људске активности, од кључне важности за опстанак појединца и заједнице. Главну преокупацију подсахарских седелачких заједница чине плодност и физички продужетак заједнице, изобиље хране и пољопривредних усева, заштита од болести и опасности из природе, успостављање/очување друштвеног поретка, преношење митских и духовних знања млађим нараштајима, и коначно – суочавање и помирење са смртношћу оличено у култу предака. Поставка приказује 45 аутентичних примера ритуалне уметности, претежно из збирки Веде Загорац и др Здравка Печара, затим Коломана Трчке, Аврама Атијаса и других који су се бавили колекционирањем у Африци средином и у другој половини 20. века.