ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „БУРА“ ЕМЕ СЕЗЕРА
Четвртак, 14. децембар, 18 часова
Иако су дело и лик Еме Сезера одавно канонизовани широм франкофоног света, неки од његових најбитнијих наслова чекали су до недавно на преводе код нас. Чињеници да се ствари јесу промениле у протеклих неколико година, сведочи и превод драме „Бура“, најзначајнијег Сезеровог драмског дела. Сезеров књижевни и политички допринос антиколонијалној и глобалној ревитализацији афричког идентитета, добио је свој снажан и заоштрен израз у овој драми.
Овај класик франкофоног театра узима Шекспирову „Буру“ као свој драмски предложак, како би у тај значајни текст европске културе уписао нову, деколонијалну визију света. Зато у Сезеровој верзији „Буре“ драмски сукоб између Калибана и Проспера више није сукоб нецивилизованог чудовишта са мудрим европским владарем, већ борба острвског домороца против европског колонизатора који све(т) подређује себи. Ово је драма Калибанове борбе за потврду сопствене човечности, негиране зарад успостављања колонијалног поретка. Гласови деколонијалне борбе усложњавају се присуством још једног роба, Аријела. Песме слободе су многе, али води ли свака до истинског рушења старог, колонијалног света? Калибан верује у своју песму, она је нова бура.
О књизи ће, поред историчара др Немање Радоњића, теоретичара књижевности и уредника издања др Стевана Брадића и преводиоца Алексе Николића, говорити и Секу Сиди Диавара, докторанд на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
Улаз слободан.
Након промоције посетиоци ће моћи да купе примерак књиге „Бура“ у издању Прелом издаваштва.
Више о драми „Бура“ можете сазнати на сајту Прелом издаваштва.
Прелом издаваштво
Прелом издаваштво је невладино и непрофитно удружење, основано ради остваривања циљева у области културе и уметности, друштвене теорије и друштвеног активизма. Циљеви Прелома су развој и унапређење културе и уметности, промоција и упознавање људи са идејом алтернативне културе кроз организовање културних и уметничких програма и издавање електронских и штампаних публикација и књига. Прелом помаже читалачкој јавности да приступи актуелним преводима, научној и стручној литератури, документацији, подацима и другим информацијама у области културе и уметности. Потом, циљ удружења је и унапређење друштвене теорије и праксе, нарочито путем различитих облика сарадње и умрежавања са другим страним и домаћим сродним удружењима и организацијама. Коначно, удружење се води уверењем да су све досадашње филозофије свет само различито интерпретирале, а оно сматра да га такође треба мењати.
Биографије учесника
Алекса Николић (1994, Смедерево), дипломирао Компаративну књижевност на Универзитету у Новом Саду (2019), а двоструку диплому мастер студија у оквиру програма Евопске књижевне културе (2021) стекао на универзитетима Haute-Alsace (Милуз, Француска) и Alma Mater Studiorum (Болоња, Италија). Мастер рад на тему књижевне артикулације идеје црнаштва у делу Еме Сезера и Леополда Сенгора написао је на француском и одбранио на италијанском језику. Превео је драму Бура (Прелом, Нови Сад, 2023) мартиниканског франкофоног песника Еме Сезера. Књижевну критику, прозу, есеје и преводе са француског објављивао је у домаћим и регионалним часописима и зборницима. Један је од оснивача новосадског Клуба студената компаратистике и организатор међународне студентске конференције Otherness in Literature and Arts (Нови Сад, 2018). Ради као помоћник уредника у Издавачкој књижарници Зорана Стојановића. Живи у Новом Саду.
Стеван Брадић (1982, Нови Сад) је песник, преводилац, књижевни критичар и теоретичар. Завршио је судије компаративне књижевности у Новом Саду и енглеске књижевности у Стокхолму. Докторирао је компаративну књижевност у Новом Саду. Објавио је збирке песама Јастог (2021), На земљи (2017) и У котларници (2013), као и студије Неми говор (2021), Немогући завичај (2020) и Симулација и гастрономија (2012). Приредио је антологију савремене српске поезије Логичне побуне (2022) и Линије бекства (2022). Поезија му је превођена на енглески, немачки и мађарски језик. Добитник је Награде “Васко Попа” (2022) и Књиге године ДКВ (2022) за збирку песама Јастог. Доцент је на Одсеку за компаративну књижевност у Новом Саду. Главни је уредник часописа Ризом, видео платформе Мрачна комора и манифестације Књижевна машина. У Прелом издаваштву је уредник за књижевна издања. Живи у Новом Саду.
Немања Радоњић (1989, Крушевац) је доцент на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где предаје Савремену историју Европе, Имагологију и Колонијализам и антиколонијализам, и научни сарадник Института за новију историју Србије. Основне, мастер и докторске студије завршио је у Београду, а усавршавао се у Берлину. Учествовао је у више међународних пројеката европских универзитета Хумболт, Егзетер и Мејнут. Био је предавач по позиву на Факултету политичких наука, Београд, Филозофском факултету, Пула, Програму Глобалних студија, Болоња. Редовни је гостујући предавач на Семинару за историју у Истраживачкој станици Петница. Учествовао је на преко тридесет међународних конференција (Лајпциг, Берлин, Будимпешта, Београд, Пула, Праг, Грац, Сингапур, Париз, Болоња). Аутор је више од двадесет чланака, поглавља и других радова у престижним домаћим и европским часописима. Објављивао је радове на српском, енглеском и француском језику.
Секу Сиди Диавара (Sekhou Sidi Diawara) дипломирао је антропологију 2016. године на Универзитету за књижевност, језике и хуманистичке науке у Бамаку, на Факултету хуманистичких и образовних наука у Малију. У 2019. години завршио је мастер студије на Факултету политичких наука (Универзитет у Београду) са темом „Изазови и ограничења младих демократија у Африци: случај Демократске Републике Конго“. Докторске студије на истом факултету је уписао 2020. године на смеру Међународни односи. Објавио је неколико радова у домаћим и у међународним часописима. Рад под називом „Демократска криза у западној Африци у напетом геополитичком контексту: пример Малија, Буркине Фасо и Нигера“ објављен је недавно у Revue International Donni. Диавара од 2022. године ради као преводилац и културни медијатор у Центру за интеграцију младих.
