ЈАВНО ЧИТАЊЕ КОМАДА „ДЕВОЈКЕ“ САЛИМАТЕ ТОГОРЕ
Субота, 9. децембар, у 19 часова
Драма „Девојке“, Салимате Тогоре, ауторке из Малија, изворно је написана на француском језику, до сада необјављивана и непревођена, а изведена је једино у оквиру сценских читања посвећених драматургији франкофоне Африке у оквиру Авињонског позоришног фестивала. Драма обрађује наизглед неполитичка питања – тематику породичног, брачног, љубавног и сексуалног живота савремених афричких жена. Но, испод врцавости и духовитости које подсећају на ситком сакривена је критика патријархалних образаца, нарочито оних чијем преживљавању и ширењу можда и несвесно доприносе жене саме – очигледно на свим континентима.
Јавно читање комада „Девојке“ биће изведено у оквиру програма „Демилитаризација драме“ Сеоског културног центра Марковац, у режији Анђелке Николић, у сарадњи са Пулс театром Лазаревац и Музејoм афричке уметности.
Демилитаризација драме је пројекат повећен подстицању креирања нових, другачијих, експлицитно антимилитаристичких наратива, као и ревизији историје позоришта, откривањем комада који нису имали прилике да остваре већи утицај у време свог настанка. Претходно су јавно прочитане драме „Сирота Милева из Босне у нашој цивилизацији године 1878.“ Албине Подградске, у Народном позоришту Суботица, и „Дечаци неће носити оружје“ Јелене Палигорић Синкевић, у Малом позоришту Душко Радовић.
Улаз је слободан; пријављивање је обавезно, слањем мејла на Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели..
Кликните да преузмете брошуру о јавном читању комада „Девојке“ (PDF).
Пишем о местима и утисцима које носим из њих
Пишем о љубави и болу који се из ње рађа
Пишем о несрећи и празнини која је храни
Пишем о самоћи и чекању које је прати
Пишем да бих нешто открила, кренула напред или вриштала
Моја поезија уопште није лепота
Она је Нужност
Моја поезија шминка моје преживљавање
Она је Таштина.
- Салимата Тогора
Салимата Тогора је списатељица и драматуршкиња из Малија, позната по свом ангажованом писању, у оквиру којег истражује теме као што су положај жена, друштвене неправде, културе и обичаји Малија.
Математичарка по образовању, Салимата се усавршавала из области драматургије на стажу у Labo Elan des Récréâtrales у Буркини Фасо (2019/2020), у Арапско-афричком центру за позоришно образовање и истраживања (A.R.A.F Centar) у позоришту Ел Хамра у Тунису (2010/2011), у Панафричком кампу женског драмског писма на Обали Слоноваче (2009) и током списатељске резиденције Собидо у Бамаку.
Након објављивања свог првог комада, „Дени и Денистор и 31”, 2011, Салимата је направила паузу да би се посветила одрживом развоју. Позоришту се вратила 2018. Комадом „Мученици”, захваљујући стипендији Асоцијације културних центара за списатељску резиденцију у Шартрезу у Француској.
Њена значајна, мада још увек необјављена дела, укључују комаде као што су: „Потрага за Лобоом”, „Позив сцене”, „Девојке”, „Сандра ”, „Мученици” и „Три мала скока”. Они су јој донели бројна признања, између осталог стипендију Одисеј, подршку Међународне комисије француског позоришта (CITF), подршку Афричког фонда за културу и програма Од речи до сцене Француског института, као и номинације за престижне награде попут Награде РФИ Театар и Свет речи. Прве приче Тогора је објавила 2007. године. Као коауторка збирке „Господин Светлоплави и друге приче” објављене 2009. добила је награду Министарства за промоцију жене, детета и породице Малија. 2015. објавила је збирку прича „Женске судбине“. Њене песме објављене су у Антологији малијске поезије 2013, а 2022. објавила је збирку песама „Ни анђео ни ђаво, само Жена”.
Поред своје књижевне каријере, Тогора ради као координаторка пројекта у Унеску у Бамаку. Оснивачица је Културне асоцијације АНЦ, која води пројекте као што су „Позоришна пера” и „Филени”, у Центру за експертизу и образовање у области процене развоја. Учествовала је у покретању иницијативе „Koronavirus Ni Siguida”, усмереној на помоћ особама из рањивих категорија.
