НЕсврстана: Уметност треба цимати, па шта буде!
Дизајн плаката: Растко Ћирић
Фото: Александрија Ајдуковић
Самосталност, равноправност, слободу – нико и никада не поклања! (Цвијета Веда Загорац)
У среду, 25. маја, у 18 часова у Музеју афричке уметности поводом Дана Африке и Дана младости разговарамо са драгим гостима Милицом Ракић и Владимиром Бјеличићем поводом експерименталих филмова „Несврстана” и „Црвена, да те нема, требало би те измислити”.
Бавимо се питањима памћења и заборављања женске улоге у историји и музеологији кроз причу о Цвијети Веди Загорац и њеној позицији у раду Милице Ракић, насталом у оквиру уметничке интервенције на сталној поставци МАУ 2019. године Незаштићени сведок бр. 1: Афродизијак, као и критичким погледом на проблематику женске еманципације у послератној Југославији. Размишљамо о архивском импулсу у стварању и раду Милице Ракић, као и о његовој (не)моћи да кроз уметничку интерпретацију коментарише, критикује и мења живот данас и овде.
Током разговора биће приређене и пројекције експерименталих филмова Милице Ракић „Несврстана” и „Црвена, да те нема, требало би те измислити”.
У разговору учествују: Милица Ракић, Владимир Бјеличић и Ана Кнежевић
Улаз слободан.
О филмовима:
НЕсврстана
2019 / 7’ 17’’
Експериментални филм Несврстана комбиновањем визуелних и аудио архива евоцира лично и колективно сећање на идеолошки обојену прошлост кроз наглашен феминистичко-политички дискурс. Спајањем фиктивног, неформалног разговора између мушкарца и жене (Цвијете Веде Загорац и др Здравка Печара) и указивањем на субверзивни женски идентитет у оквиру мушког поретка, филм ствара нову слику сећања без логичног временског растојања, примеса и закључака.
Монтажа слике и звука: Ирена Паровић
Камера: Цвијета Веда Загорац, Здравко Печар
Музика: Лудмила Фрајт, Група 777 – Ти си мој хит (1982), Никица Калогјера, Репрезентативни Оркестар Гарде – Неретва (1982), Забавни Оркестар РТБ - Сви смо једна армија (1977)
Превод: Шејма Фере
Филм су подржали: Министарство културе и информисања и Музеј афричке уметности
Црвена, да те нема, требало би те измислити
2021 / 20’ 09’’
Експериментални филм визуелне уметнице Милице Ракић фокусиран је на проблематику женске еманципације у послератној Југославији, те на критику патријархално кодираних интерпретација и кодова идеологије – како у историјском, тако и савременом контексту. Опажања уметничиног алтер ега другарице Ракич, који она изводи у тандему са историчарем уметности и перформером Владимиром Бјеличићем, контрастирана су архивском грађом везаном за активности Антифашистичког фронта жена.
Олга Димитријевић
Владимир Бјеличић
Монтажа: Ирена Паровић, Срђан Ћешић
Камера: Владимир Јевтић
Фотограф: Александрија Ајдуковић
Музика: Лудмила Фрајт, Тереза Кесовија – И онда крадом гледам лице твоје (1976), Оркестар и Мешовити Хор Уметничког Ансамбла ЈНА - Буди се исток и запад (1969)
Сценарио: Милица Ракић
Шминка: Драган Вурдеља
Фризер: Јованка Лујић
Превод: Александар Милаић
Филм су подржали: Министарство културе и информисања, Нова галерија визуелних уметности и Црногорска кинотека – Национални филмски архив Црне Горе
О учесницима:
Милица Ракић рођена 1972. у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Докторирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Представила је своје радове на 30 самосталних изложби и преко 400 групних у земљи и иностранству. Члан је Савеза комуниста Југославије и Удружења ликовних уметника Србије, са статусом самосталног уметника. У свом раду испитује начин на који језик и култура обликују лични идентитет.
Владимир Бјеличић рођен је 1983. године у Београду. Активан је на пољу независне кустоске и уметничке праксе. У основи његов рад је базиран на истраживању репрезентације телесности у дигиталном добу, превођењу кустоске праксе кроз перформанс, као и на артикулацији идеја колективизма и равноправности, те једнаке расподеле јавних добара у односу на комуникацију различитих врста (човек и машина / човек и биљка).
Ана Кнежевић, пореклом из Бруса, рођена је 1993. године у Крушевцу. Тренутно је на докторским студијама музеологије и херитологије и активна је сарадница Музеја афричке уметности. Била је део кустоског тима изложби „Незаштићени сведок бр.1: Афродизијак” и „Незаштићени сведок бр. 2: МММ”. Бави се културом сећања, музеологијом и херитологијом, студијама сајбер и популарне културе, културом мима и прати савремене уметничке тенденције.
*У име сећања на Веду Загорац, топла препорука за читање: Трагом Веде Загорац у Музеју афричке уметности, рад Емилије Епштајн, више кустоскиње МАУ
