Facebook Instagram Twitter Academia YouTube SoundCloud RSS

Текућа изложба

 

АНТИКОЛОНИЈАЛНИ МУЗЕЈ

8. сeптeмбaр – 31. дeцeмбaр 2022.

Aутoркa излoжбe: др Aнa Слaдojeвић

Излoжбу je oтвoрилa др Jeлeнa Вeсић, нeзaвиснa кустoскињa, критичaркa и тeoрeтичaркa умeтнoсти, прeдсeдницa Meђунaрoднoг удружeњa ликoвних критичaрa AICA - Сeкциja Србиja. 

 

Антиколонијални музејКонтекст и концепција изложбе

Тренутно је у фокусу бројних музеја у свету – а посебно оних који излажу афричку уметност – деколонизација музејског рада. Музеј афричке уметности – збирка Веде и др Здравка Печара, чији настанак је тесно спрегнут са идејама антиколонијализма и несврставања, током деценија свог деловања отварао је могућности и за другачије музејске репрезентације од стандардних поставки афричке уметности.

С тим на уму, ослањајући се на претходне добре праксе и бројне сарадње које је музеј од свог оснивања имао са кустосима, теоретичарима, уметницима и уметницама, ова изложба (као део ширег пројекта музејске реконцептуализације) поставља изазов антиколонијалног мишљења и деловања пред један музеј у настајању, истовремено обележавајући крај једне ере музејских репрезентација.

Концепција антиколонијалног музеја је заснована на историји самог Музеја афричке уметности, чији су иницијатори, Веда Загорац и Здравко Печар били активни судеоници у антиколонијалној борби, пре свега ту имајући у виду њихов ангажман у вези са Алжирским ратом за независност од француске колонијалне власти, који се водио од 1954. до 1962. године.

Међутим, изложба није пука историзација југословенског антиколонијализма, иако се њиме инспирише као почетном тачком. Ослањајући се на деловање МАУ током деценија његовог рада, као и на бројне теоријске и уметничке интервенције које су проблематизовале музеј као такав, изложбом се тежи исцртавању могућих модела музејског рада који би били засновани на антиколонијализму као својеврсном афективном наслеђу овог места.

 

Садржај изложбе

Изложба трасира нека од кључних питања репрезентације Африке и афричке уметности, у једном ширем културном оквиру од искључиво музејског. Почевши од картографских репрезентација Африке, до новинске штампе, чланака у часописима, фотографија, цртежа, музејских докумената, натписа, реченица и цитата, она описује различите регистре у којима се формирала слика о Африци и афричким уметностима, а који су посредно или директно утицали и на слику Африке коју сам МАУ представља.

Ослањајући се како на теоријски, тако и на уметнички рад који се бавио промишљањем овог конкретног музеја, али и других музеја који тематизују репрезентације Африке, три уметничка рада су такође укључена у поставку.

Уметница Ана Вујовић (Србија) излаже рад „Непознати афрички уметник“ (2019), у виду инсталације-триптиха, који реферише на брисање афричког ауторства у западњачким институцијама, и на неопходност препознавања корелације одређених стереотипа дугог трајања са савременим реалностима друштвених неједнакости.

Уметница Коштана Бановић (рођена у Сарајеву, са боравиштем у Утрехту, у Холандији) снимила је краткометражни филм о МАУ, под називом „Читајући музеологију“ (Reading Museology, 2017), којим се промишљају различити периоди трајања овог музеја, током којих је његова стална поставка остала непромењена, упућујући на то колико је сама институционална историја битна за репрезентацију.

Уметница Катарина Здјелар (рођена у Београду, са боравиштем у Ротердаму, у Холандији) учествује са радом „Према унутрашњости (Последњи дан сталне поставке)“ (“Into The Interior (Last day of the permanent exhibition)”, 2014), који је снимљен током демонтаже сталне поставке Музеја централне Африке у Белгији, и представља крај једне ере музејских репрезентација, чиме симболички отвара простор за нове моделе репрезентације.

Кустоскиња изложбе, ауторка концепта изложбе и каталога: др Ана Сладојевић, независна кустоскиња/теоретичарка уметности и медија

Рeaлизaциjу излoжбe и кaтaлoгa oмoгућили:

Град Београд - Секретаријат за културу

Град Београд - Секретаријат за културу

Министарство културе и информисања Републике Србије

Министарство културе и информисања Републике Србије

 


 

Пратећи програми и активности око изложбе Антиколонијални музеј

 

2, 9, 16. и 23. август 2022. у 11 часова

Радионице: Прeмa aнтикoлoниjaлнoм музejу

Као део изложбене методологије, током августа је организован циклус радионица под називом „Према антиколонијалном музеју“. Уз одличан одзив и активно учешће публике конституената, разматрана су питања деколонизације знања, музејских репрезентација афричке уметности, расе и расизма. Ова искуства биће преведена у домен промишљања и имагинације усмерене према томе како би један антиколонијални музеј требало да изгледа.

 


 

Недеља, 11. септембар 2022, у 11 часова

Прво ауторско вођење кроз изложбу са др Аном Сладојевић

 


 

Истраживачки час (суботом, oд октобрa дo дeцeмбрa)

У три циклуса Истраживачког часа, током октобра, новембра и децембра, кроз форму разговора биће представљена проблемска питања која су тренутно у фокусу истраживања која се директно или рубно тичу и овог Музеја.

Вишe инфoрмaциja о терминима потражите овде.

 


 

21-22. октобaр 2022.

Међународна конференција „Антиколонијални музеј“

Музеји као идеолошке и политичне институције умногоме утичу на то како се формирају идеје о свету и о односима у њему. Поред активног креирања одређених дискурса, који неретко произилазе из наслеђених империјалних и колонијалних институционалних оквира, музеји такође утичу на брисање или пак невидљивост одређених података, судеоника и наратива. Иако се деколонизација музејског рада у јавности превасходно разуме као враћање музејских предмета стечених империјалним и колонијалним освајањима у земље порекла, далеко комплексније питање јесте деколонизација институционалне производње знања.

Музеј афричке уметности – збирка Веде и др Здравка Печара (МАУ) у Београду, пример је децентриране музејске праксе у односу на музеје на Западу. Отворен 1977. године, у окриљу несврставања као особености југословенске спољне политике, он је имао антиколонијални дискурс уписан у своје основе, у складу са духом времена. Међутим, ниједан музеј, па тако ни МАУ, није антиколонијалан по себи, јер сваки музеј почива на парадигми на којој је музеј као институција каквом је данас познајемо настао, а која је нарочито свезана с империјализмом 19. века.

Конференцијом се тежи успостављању повезница с вредностима антиколонијализма, антирасизма и солидарности из времена настанка самог МАУ, не ради пуке историзације једног времена, већ у циљу постављања изазова антиколонијалног мишљења пред једну значајно другачију институцију која тек треба да заживи у пракси.

Излагања на конференцији бавиће се истраживањима, уметничким и теоријским радом, који музеје и наслеђе у ширем смислу доводе у везу с реалностима екстрактивистичког капитализма, институционалног расизма, као и опстајуће империјалне парадигме, истовремено указујући на нове моделе производње знања.

Сазнајте више о конференцији...

 

Календар догађаја

Kalendar događaja

Диг(и)МАУ

DIGI MAU baner

www.nesvrstani.rs

nesvrstani.rs

Дарујте МАУ

Аудио-водич

Аудио-водич

Издвајамо

Како ради МАУ

О томе како и шта (све) ради МАУ, погледајте у сјајном прилогу за BRAINZ TV - Научну телевизију (новембар 2019.). Говори део МАУ тима: Емилиа Епштајн, Милица Јосимов, Милица Наумов, Марија Милош, Ана Кнежевић.